ши́кнутиз

шикнутиз

Лема

шикнутиз

Извор

том 6, стр. 952, редослед 1

1.
испустити шиштав, пискав глас, зашиштати (о змији, гуски и сл.), шумно удахнути или издахнути.
сл. — слично
— Николетина .. шикну љутито као гVсак Коп.
2.
љутито, сикћући проговорити, засиктати.
— Гдје ти је памет била?
— шикну као гуја из процјепа.
Ћор.
3.
промилети сикћући.
— Правили смо се храбри, али смо се огледавали прије него уђосмо у змијску кућу, неће ли која змија шикнути покра ногV. Вј. 1972. ши̏ковати?, -кује̄м сврш. и несврш. шиклисати.
— вори су му шиком ШикОвати.
Вук
Рј. ши̏ковати? (се), -кује̄ч (се) несврш. = Цикати Се.
— Ала мени шикује помаДа.
Леск. М.
Не шикује се то вама.
Срем.

Изворни текст (OCR)

ши́кнутиз, ши̑кне̄м сврш. 1. испустити шиштав, пискав глас, зашиштати (о змији, гуски и сл.), шумно удахнути или издахнути. — Николетина .. шикну љутито као гVсак Коп. 2. љутито, сикћући проговорити, засиктати. — Гдје ти је памет била? — шикну као гуја из процјепа. Ћор. 3. промилети сикћући. — Правили смо се храбри, али смо се огледавали прије него уђосмо у змијску кућу, неће ли која змија шикнути покра  ногV. Вј. 1972. ши̏ковати?, -кује̄м сврш. и несврш. шиклисати. — вори су му шиком ШикОвати. Вук Рј. ши̏ковати? (се), -кује̄ч (се) несврш. = Цикати Се. — Ала мени шикује помаДа. Леск. М. Не шикује се то вама. Срем.