ши́кнути

ши́кнути2, ши̑кне̄м сврш. 1. избити у снажном млазу, потећи, линути, бризнути, покуљати. — Шикнула му крв из ушију и носница. Креш. Када је ... шикнуо први млаз нафте ... било је одједном више новца. НИН 1973. фиг. Вапију мртве мајке ... да шикну деца као многострука планинска бѝла. Макс. 2. нагло се распламсати и дићи увис, букнути, су(к)нути (о ватри, пламену); засијати, блеснути. — Указа се неколико пламенова, а једаћ ... 1икНУ ... према небеском своду. Чол. Велико свјетчо шикне по читаву ходнику. Ков. А. 3. бујајући израсти, избити на много места, ижџик 6ати. — На врху таквог дрвета ... шикну свуд уокруг ... младе шибљике. Десн. 4. снажним замахом бацити, завитлати. — Проматрао је ... изо̄очене стијене ..с ко ИХ је толико пута шикнуо у море повраз ОД струне Кум 5. а. лако ударити, ошинути, опаучити, одаламити — Требало га је шикнути и опалити ногом. Крл. фиr. Страхотним оком бунтовника шикне. В 1885. б. окинути, ошинути, распа чити по коме и3 ватреног оружсја — Дошло му је да шикне десет метака по тим прегојеним њушкама. Пол. 1973. 6. захватити мазом, облити, попрскати — Иверак га погоди ... V лице и већ га на неколико мјеста Шикнула крв Цар Е. 7. учинити да нешто бујно избије, истерати — Дошло је прољеће ... и јаблани што к сунцу шикну зелене Ге)- зере Грана ћит