Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шѝкљати

несврштом 6, стр. 951

шѝкљати

шикљати

Лема

шикљати

Извор

том 6, стр. 951, редослед 20

  1. 1.

    избијати у снаженом млазу, бризгати.

    — Крв само шикља, шикља.
    Десн.
    Свјетлост шикља с неба и одбија се од земље.
    Лал.
  2. 2.

    нагло се развијати, бујати.

    — Из свега код тебе нови живот тера, шикљају снопови прућа и листа свежа.
    Макс.
Изворни текст (OCR)
шѝкљати, -а̄м несврш. 1. избијати у снаженом млазу, бризгати. — Крв само шикља, шикља. Десн. фиг. Свјетлост шикља с неба и одбија се од земље. Лал. 2. нагло се развијати, бујати. — Из свега код тебе нови живот тера, шикљају снопови прућа и листа свежа. Макс.