ши̏на
шина
Лема
шина
Извор
том 6, стр. 955, редослед 4
- 1.
(ген. мн. шӣна̄) нем. гвозден обруч којим се стежу и држе наплаци на точку, ду̏ге на бурету и сл.
— Попустила му шина на точковима.
- 2.
једна од две паралелне гвоздене траке на размацима спојене попречним праговима, којима се крећу возови, трамваји и слична кола са гвозденим точковима, трачница.
— Кроз мрачна поља вијугају шине.
Положише шине, и на малим вагонима поче да силази дрво с брегова. Андр И
- 3.
потпорни предмет од чврстог или савитљивог материја ша (сд плетене жице, метала, дашчица, гипса и сл.) који служи за имоби чизацију преломљених екстремитета, удлага. Кл. Рј.
medicine
Изворни текст (OCR)
ши̏на ж (ген. мн. шӣна̄) нем. 1. гвозден обруч којим се стежу и држе наплаци на точку, ду̏ге на бурету и сл. — Попустила му шина на точковима. Лаз. Л. 2. једна од две паралелне гвоздене траке на размацима спојене попречним праговима, којима се крећу возови, трамваји и слична кола са гвозденим точковима, трачница. — Кроз мрачна поља вијугају шине. Гор. Положише шине, и на малим вагонима поче да силази дрво с брегова. Андр И 3. мед. потпорни предмет од чврстог или савитљивог материја ша (сд плетене жице, метала, дашчица, гипса и сл.) који служи за имоби чизацију преломљених екстремитета, удлага. Кл. Рј.