ши̑п
шип
Лема
шип
Извор
том 6, стр. 956, редослед 10
- 1.
(лок. ши́пу) зашиљен дирек или балван усправно пободен у дно воде или у земљу као носач терета или ослонац бране.
— граде ... осниване су на шиповима, који су ... у земљу побијани.
Опашу шиповима свој бреr. Пол. 1957.
- 2.
шиљак; врх. И-Б Рј.
- 3.а.
покретна гвоздена шипка којом се причвршћују за лежиште врата, прозори и сл. гвоздени клин на који се навлачи реза и о који се веша катанац. Деан. Рј.
- 3.б.
клип (на пумпи, парном котлу и сл.).
— Цев се трзала као шип на парној машини.
Изворни текст (OCR)
ши̑п1 м (лок. ши́пу) 1. зашиљен дирек или балван усправно пободен у дно воде или у земљу као носач терета или ослонац бране. — граде ... осниване су на шиповима, који су ... у земљу побијани. Жуј. Опашу шиповима свој бреr. Пол. 1957. 2. шиљак; врх. И-Б Рј. 3. а. покретна гвоздена шипка којом се причвршћују за лежиште врата, прозори и сл. гвоздени клин на који се навлачи реза и о који се веша катанац. Деан. Рј. б. клип (на пумпи, парном котлу и сл.). — Цев се трзала као шип на парној машини.