широ̀ко
широко
Лема
широко
Извор
том 6, стр. 959, редослед 3
- 1.а.
(комп. ши̏ре̄ и ши̏ре) 1 захватајући велики простор, у ширину, пространо.
— Широко је заобишао да избјегне ... апотеку.
Лоза ... се некад широко гранала.
- 1.б.
на све стране, далеко, надалеко.
— Ој, орлови, орлови ... летисте ли високо, гледасте ли широко?
- 2.
(обично у чуђењу) јако ширећи, развлачећи (уста, очи).
— Жупник је широко зинуо.
Очи ... узалуд широко отварам.
- 3.а.
у великом броју, масовно.
— Широко су у прослави учествовали наши најмлађи. Пол. 1958.
- 3.б.
у великој мери, много, пуно.
— Само се Матеуш широко расположио.
- 4.
слободно, безбрижно.
— Смијао се широко од срца.
Добро је напунио џепове ... и живео широко.
- 5.
у појединсстима, свестрано, опширно, исцрино, потанко.
— Стане широко, јаким ријечима, цртати идеал жене.
Сељак прича широко, у сликама.
Изворни текст (OCR)
широ̀ко прил. (комп. ши̏ре̄ и ши̏ре) 1. а. захватајући велики простор, у ширину, пространо. — Широко је заобишао да избјегне ... апотеку. Франг. Лоза ... се некад широко гранала. Сиј. б. на све стране, далеко, надалеко. — Ој, орлови, орлови ... летисте ли високо, гледасте ли широко? НП Вук. 2. (обично у чуђењу) јако ширећи, развлачећи (уста, очи). — Жупник је широко зинуо. Ков. А. Очи ... узалуд широко отварам. Вуј. 3. а. у великом броју, масовно. — Широко су у прослави учествовали наши најмлађи. Пол. 1958. б. у великој мери, много, пуно. — Само се Матеуш широко расположио. Бен. 4. слободно, безбрижно. — Смијао се широко од срца. Михољ. Добро је напунио џепове ... и живео широко. Јов. С. 5. у појединсстима, свестрано, опширно, исцрино, потанко. — Стане широко, јаким ријечима, цртати идеал жене. Нех. Сељак прича широко, у сликама. Шуб.