Одредница

ши̏ти

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 960

ши̏ти

шити QA: medium

Лема

шити

Извор

том 6, стр. 960, редослед 16

  1. 1.

    (трп. прид. шѝвен, -ѐна -ѐно и ши̑т) несврш. састављати иглом и концем искројене делове тканине, коже и сл. израђујући одећу, обућу и др.: ~ хаљину

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глаголсл. — сличнодр. — друго
    рукавице, ~ кожух. — Скроји му кошуљу ... поче шити. Вес. Био је поносан кад је мајстор изабрао баш њега да му шије одијело. Вј. 1971.
  2. 2.

    фиr. a. брзо ићи, трчати, лурити.

    Препредена »жуја« већ )е шила уз ријетку папрат с кокошком у зубима. Ћоп. б. пролазити, пробијати се. — Iут је̄ ... залазио у шуму, шио кроз њу дуго и извирао на ледину. Сиј. в. убрзано испаљивати метке на неки циљ (о ватреном оружју); великом брзином пролазити, пролетати (о метку из ватреног оружја). — Грозно шију машинке. Црњ. Зрна су шила зраком. Ђон.
  3. 3.

    разг. имати бољи успех, бити бољи од некога, превазилазити, надмашивати кога.

    Иако је ... Моцарт стекао ... већи аудиториј ... синтетички Фабијан га ... увелико шије. Б 1960.

Пододреднице

~ се

у изразу: нит се шиј е нит се пара стално је на истој мери, у истом стању, не мења се (обично о особи поодмаклих година)

у изразу: нит се шиј е нит се пара стално је на истој мери, у истом стању, не мења се (обично о особи поодмаклих година)
Изворни текст (OCR)
ши̏ти, ши̂је̄м (трп. прид. шѝвен, -ѐна, -ѐно и ши̑т) несврш. 1. састављати иглом и концем искројене делове тканине, коже и сл. израђујући одећу, обућу и др.: ~ хаљину,