ши́штати
шиштати
Лема
шиштати
Извор
том 6, стр. 964, редослед 3
- 1.
несвр. оном. а говорити стегнутих зуба, пригушеним гласом праћеним шумом (у љутини или шапату).
— Уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује.
Тешко ми
— шишти баба Цана кроз зубе.
б. (на коrа) фиг. испољавати велику нетрпељивост према некоме, беснети, сиктати.
— Аустрија на нас шишти.
- 2.а.
ши́кати* (1).
— lVсак ... шишти; не да ни прићи гушчићима.
- 2.б.
испуштати оштар глас, сиктати (о змији).
— Змија је почела да шишти и палаца. Пол. 1973.
- 3.
фијукати, звиждати.
— Го јатаган је шиштао око главе.
Обарали су траву косама, које су шиштале као живе.
- 4.
одавати резак шум, шуштати.
— Дипле су шиштале, а момци и дјевојке попијевали.
У подруму су шиштали примуси.
Изворни текст (OCR)
ши́штати, -тӣм несвр. оном. 1. а. говорити стегнутих зуба, пригушеним гласом праћеним шумом (у љутини или шапату). — Уздржавајући се, шиштећи од беса, грди га, псује. Станк. Тешко ми — шишти баба Цана кроз зубе. Рист. б. (на коrа) фиг. испољавати велику нетрпељивост према некоме, беснети, сиктати. — Аустрија на нас шишти. Митр. 2. a. ши́кати* (1). — lVсак ... шишти; не да ни прићи гушчићима. Вес. б. испуштати оштар глас, сиктати (о змији). — Змија је почела да шишти и палаца. Пол. 1973. 3. фијукати, звиждати. — Го јатаган је шиштао око главе. Јакш. Ђ. Обарали су траву косама, које су шиштале као живе. Донч. 4. одавати резак шум, шуштати. — Дипле су шиштале, а момци и дјевојке попијевали. Шимун. У подруму су шиштали примуси. Ћос. Б.