Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шка̀кљиво

прилтом 6, стр. 964

шка̀кљиво

шкакљиво

Лема

шкакљиво

Извор

том 6, стр. 964, редослед 16

  1. 1.

    изазивајући шкакљање, дражећи.

    — Очи јој ... пале ... и све некако шкакљиво ... намигују.
    Цар Е.
  2. 2.

    фиг. неугодно, тугаљиво; деликатно.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Било је шкакљиво мијешати се.
    Мат.
    Није опортуно, чак је и врло шкакљиво.
    Кол.
Изворни текст (OCR)
шка̀кљиво прил. 1. изазивајући шкакљање, дражећи. — Очи јој ... пале ... и све некако шкакљиво ... намигују. Цар Е. 2. фиг. неугодно, тугаљиво; деликатно. — Било је шкакљиво мијешати се. Мат. Није опортуно, чак је и врло шкакљиво. Кол.