шко̑љка
шкољка QA: medium
Лема
шкољка
Извор
том 6, стр. 969, редослед 11
- 1.а.
(ген. мн. шко̏ља̄ка̄ и шко̂љкӣ) морски и слатководни мекушац из истоимене породице, са љуштуром од два наспрамна приљубљена капка, међу чијим су многобрајним врстама неке познате по врло укусном месу а друге због бисера: барска
zoology, бисерна морска ~, бисерна речна ~, речна ~, ~ бушилица и др.
- 1.б.
мн. систематски назив за породицу ових мекушаца lanellbrancliata. Терм. 4. в. љуштура шкољке (1а) или један од њених поклопаца.
Нађени су ђердани од пужића и шкољака. Жуј. фиг. Ријеком што дијели Мадрид протећи ће много воде док nањолска не изађе сасвим из шкољћке, која је прије деценија још била добро затворена. ВУС 1973.
- 2.
анат. з. део спољашњег уха обликом сличан поклопцу шкољке (1а), који повезан са спољашним слушним каналом служи за преноење звучних утисака на бубну опну.
Метак му је однео без мало целу шкољку левога ува. Сек. б. преграђени део носне шупљине; носна кост, шкољкача. — Постоје два набора који носне шупљине дијеле на три носне шкољКе: горњу, средњу и доњу. НЧ. Осим носних костијV, које су све шупље, има на носној прегради ош две криве кости, носне Шкољке. Панч.
- 3.
а. предмет који обликом подсећа на поклопац шкољке (1а): ~ телефонске слушалице, ~ за ВодУ.
= а ШкољКУ СвОјиХ дланова почео је ха)дучки звиждатИ. Крл. б. гвоздена спољна конструкција возила, каросерија: ~ аутомобила.
Изворни текст (OCR)
шко̑љка ж (ген. мн. шко̏ља̄ка̄ и шко̂љкӣ) 1. зоол. а. морски и слатководни мекушац из истоимене породице, са љуштуром од два наспрамна приљубљена капка, међу чијим су многобрајним врстама неке познате по врло укусном месу а друге због бисера: барска