Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шкр̏бав

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 971

шкр̏бав

шкрбав

Стална адреса

Лема

шкрбав

Извор

том 6, стр. 971, редослед 10

  1. 1.а.

    оштећен, искруњен, крњ (о зубу).

    — Гле, како одудара наш сја) од црних јама на шкрбавим зубалима Вјеке Шкрбина.
    Гор.
    При свакој ријечи, између шкрбавих жутих зуба, прска пљувачка.
    Вуков.
  2. 1.б.

    који има окрњене или проређене зубе, који је без зуба или без којег зуба, крезуб (о човеку и животињи).

    — Та шкрбава удовица ... та је Ђорђу старим млеком отровала младићство.
    Ћос. Д.
  3. 2.

    зупчасто изрезан, зупчасто оштећен, назубљен, крезав.

    — То су шкрбави пањићи посечених глогова.
    Ћос. Д.
    По шкрбавом грљку препозна »дамијану«.
    Десн.
  4. 3.

    који има зечју или уопште расечену, оштећену усну. Рј. А.

Изворни текст (OCR)
шкр̏бав, -а, -о 1. а. оштећен, искруњен, крњ (о зубу). — Гле, како одудара наш сја) од црних јама на шкрбавим зубалима Вјеке Шкрбина. Гор. При свакој ријечи, између шкрбавих жутих зуба, прска пљувачка. Вуков. б. који има окрњене или проређене зубе, који је без зуба или без којег зуба, крезуб (о човеку и животињи). — Та шкрбава удовица ... та је Ђорђу старим млеком отровала младићство. Ћос. Д. 2. зупчасто изрезан, зупчасто оштећен, назубљен, крезав. — То су шкрбави пањићи посечених глогова. Ћос. Д. По шкрбавом грљку препозна »дамијану«. Десн. 3. који има зечју или уопште расечену, оштећену усну. Рј. А.