Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шкр̏ба

жтом 6, стр. 971

шкр̏ба

шкрба

Лема

шкрба

Извор

том 6, стр. 971, редослед 8

  1. а.

    оштећен, окрњен зуб; оштећено место, рупа у зубу; крезубина, шкрбина

    — Испали му сви зуби, само једна сасвим поцрњела шкрба виси на десној страни горње уснице.
    Нех.
    Кроз шкрбе рушевина двеју кућа погледа на улицу.
    Дав.
  2. б.

    зупчасто оштећење, оштећено, изгубљено место на нечему (обично на оштрици оштрих оруђа). Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)
шкр̏ба ж а. оштећен, окрњен зуб; оштећено место, рупа у зубу; крезубина, шкрбина. — Испали му сви зуби, само једна сасвим поцрњела шкрба виси на десној страни горње уснице. Нех. фиг. Кроз шкрбе рушевина двеју кућа погледа на улицу. Дав. б. зупчасто оштећење, оштећено, изгубљено место на нечему (обично на оштрици оштрих оруђа). Деан. Рј.