шкљо̏цати
шкљоцати
Лема
шкљоцати
Извор
том 6, стр. 967, редослед 21
- а.
оном. а. одавати кратке оштре звуке при одапињању обарача пушке, окретању кључа у брави, шишању маказама, ударању зуба о зуб и сл. (о пушци, брави, маказама, зубима и сл.).
— Пушке шкљоцају, гомила се помиче и узмиче.
Чу како шкљоца брава.
Шкљоцају љуте челичне маказе пустошећи сура овчија руна. Пол. 1973.
- б.
изазизати такве звуке.
— Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем.
Реже ми косу, шкљоца шкарама по тјемену и око ушпију. Гав. Неколико је официра ... шкљоцало фотографским апаратима.
Изворни текст (OCR)
шкљо̏цати, -а̄м несврш. оном. а. одавати кратке оштре звуке при одапињању обарача пушке, окретању кључа у брави, шишању маказама, ударању зуба о зуб и сл. (о пушци, брави, маказама, зубима и сл.). — Пушке шкљоцају, гомила се помиче и узмиче. Сим. Чу како шкљоца брава. Рист. Шкљоцају љуте челичне маказе пустошећи сура овчија руна. Пол. 1973. б. изазизати такве звуке.—Предњи левак поче да шкљоца зубима о ђем. Јак. Реже ми косу, шкљоца шкарама по тјемену и око ушпију. Гав. Неколико је официра ... шкљоцало фотографским апаратима. Шов.