шкљо̏ца̄ј
шкљоцај
Лема
шкљоцај
Извор
том 6, стр. 967, редослед 18
- —
оном. кратак оштар звук при одапињању обарача пушке и сл.; исп.
Шкљоцати. — »асно је видио само покрете и чуо шкљоцај пушке.
Изворни текст (OCR)
шкљо̏ца̄ј м оном. кратак оштар звук при одапињању обарача пушке и сл.; исп. Шкљоцати. — »асно је видио само покрете и чуо шкљоцај пушке. Цес. А.