шро́тати
шротати
Лема
шротати
Варијанте
шро̏тати
Извор
том 6, стр. 996, редослед 20
- 1.i.
неСВрШ. варв. правити прекрупу, млети накрупно. Кл. Рј. шта̏, чѐга (дат. чѐму, инстр. чи̑м и чи́ме, лок. чѐм(У)) I. зам. упитна заменица за непознате ствари, појаве или помове уопште.
— Шта ће онда бити од вас без мене?
Шта се са њим језиком десило у току векова?
- 2.
у неодређеном значењу: нешто, било шта, ишта.
— Слушао је, али је слабо шта чуо.
Да није он шта отуђио од тог имања?
- 3.
у односном, релативном значењу: што.
— а њихов одгој учинио сам све шта отац може.
То се обично и јело, ко је шта имао. Ћос. Б.
- 4.
у одричном значењу: ништа.
— Причекат ће вас господин пуковник, та он ионако нема шта да ради.
- 5.
у функцији генитива: чега.
— Ником није ни до шта.
Шта ту није било?
П. (у прилошкој служби) а. односно-упитни: зашто, због чега, ради чега.
— Доста ... Шта буниш дете?
Кажите ми шта сте задрхтале?
б. за количину: колико (много).
— Шта се он пута успавао код свиња.
У шта ће ханова он овако свратити?
в. што, уколико.
— Шта су се више спуштали кланцУ, све су мање могле видјети ...
Г. како, на који начин.
— У шта сам проживио ове године?
II. (узвична речца) за изражавањеизненађења,супротстављања и сл.
— Шта, ти спаваш? обратио се Златковић изненађен к њему.
Нећу ја да побегнем! Шта, да ми кажу у селу да сам кукавица!
IV. као поштапалица у говору: јел(те) зар не?
— Ви знате... то што игра? .. Гледали сте, шта?
Фразе
и шта ја знам и још много чега, и тако даље. — Са гледишта вредности сасвим је индиферентно да ли је један писац био класи-ар, романтичар ... и шта ја знам. Панд.; ко је и шта је (знати и сл.) знати све о коме; ма шта било шта, шта било; него шта, но Ш1та дакако, наравно, свакако, дабо(г)ме. — Сада је секретар једног посланства. — Неrо шта! — кликне други победоносно. Каш. Морала би доћи и вечера! ... И вечера, но шта. Сиј.; нема (ту) шта нема приговора, нема речи, свакако; ни Где е, ни шта е (Не зна се и сл.) нема никаква трага о коме, о чему; шта га је! колико, колико много!; шта је и како је (казати, рећи) по реду, детаљно; шта (му) је, ту (му) је нема друге, нема другог излаза.
Изворни текст (OCR)
шро́тати, шро̂та̄м и шро̏тати, -а̄м неСВрШ. варв. правити прекрупу, млети накрупно. Кл. Рј. шта̏, чѐга (дат. чѐму, инстр. чи̑м и чи́ме, лок. чѐм(У)) I. зам. 1. упитна заменица за непознате ствари, појаве или помове уопште. — Шта ће онда бити од вас без мене? Креш. Шта се са њим језиком десило у току векова? Бел. 2. у неодређеном значењу: нешто, било шта, ишта. — Слушао је, али је слабо шта чуо. Мул. Да није он шта отуђио од тог имања? Вес. 3. у односном, релативном значењу: што. — а њихов одгој учинио сам све шта отац може. Крањч. Стј. То се обично и јело, ко је шта имао. Ћос. Б. 4. у одричном значењу: ништа. — Причекат ће вас господин пуковник, та он ионако нема шта да ради. Јонке. 5. у функцији генитива: чега. — Ником није ни до шта. Мул. Шта ту није било? Змај. П. (у прилошкој служби) а. односно-упитни: зашто, због чега, ради чега. — Доста ... Шта буниш дете? Јак. Кажите ми шта сте задрхтале? Крањч. Стј. б. за количину: колико (много). — Шта се он пута успавао код свиња. Глиш. У шта ће ханова он овако свратити? Сиј. в. што, уколико. — Шта су се више спуштали кланцУ, све су мање могле видјети ... Крањч. Стј. Г. како, на који начин. — У шта сам проживио ове године? Андр. И. II. (узвична речца) за изражавањеизненађења,супротстављања и сл. — Шта, ти спаваш? обратио се Златковић изненађен к њему. Перк. Нећу ја да побегнем! Шта, да ми кажу у селу да сам кукавица! Ћос. Д. IV. као поштапалица у говору: јел(те) зар не? — Ви знате... то што игра? .. Гледали сте, шта? Каш.