шта̏ка

штака

Лема

штака

Етимологија

Italian

Извор

том 6, стр. 997, редослед 26

1.
штап, обично у горњем делу рачваст или с пречницом на врху, да се хроми могу на њ наслањати стављајући га при ходању испод пазуха.
с — средњи род
— Био је без једне ноге те је ишао на штаци.
Јакш. Ђ.
Помаже се штаком, носећи мртву ногу.
Наз.
2.
жезло које носе епископи (као знак достојанства).
— Кад у цркви служки, држи у руци дрвену штаку.
Павл.

Изворни текст (OCR)

шта̏ка ж тал. 1. штап, обично у горњем делу рачваст или с пречницом на врху, да се хроми могу на њ наслањати стављајући га при ходању испод пазуха. — Био је без једне ноге те је ишао на штаци. Јакш. Ђ. Помаже се штаком, носећи мртву ногу. Наз. 2. жезло које носе епископи (као знак достојанства). — Кад у цркви служки, држи у руци дрвену штаку. Павл.