штампан
штампан
Лема
штампан
Извор
том 6, стр. 1004, редослед 12
- 2.б.
извесним допунама на штету тачности и непристрасности. Прод. (обично с допуном: начинити, направити) квар нанесен неком апарату, механизму и сл.; исп. штетити (1). нешто што је неповољно, рђава ствар, зло.
— Искреност је свакада добра ... она никада не може нанети штете ствари.
Како је штета да ништа не учи.
- 3.
(у служби узвика) изражава сажаљење, жалост, тугу за неким или нечим.
— Је л Томаш, без руке? ... Шlтета
— тако глупо да изгуби руку.
Заклима ... озбиљно главом.
— Штета, штета момка!
- 4.а.
уништени плодови или усеви (у пољу, на њиви, башти и др., које уништи олуја, град, јака киша или стока).
— Једноrа ... дана завади се Војкан ... са Илијиним братом ... ради штете у пољV.
Пољопривреда а нарочито сточарство, изложени су били великим штетама.
- 4.б.
плодови или усеви које стока можсе да уништи.
— Туда су ... пасла сеоска говеда, слабо чувана, јер у близини није било њива или какве друге штете.
Брsо потрча према коњу, вичући на њега .. као да је ушао у штету.
велики губитак; у мска ~ штета нанесена сечом шуме (обично бесправно, крађом). — Сељак си као и мИ ... ишао си у шумску штету. Гор. У решту их је било седморица сељака ... због шумске nгrете.
Фразе
извадити штету накнадити изгубљено узимањем, наплаћивањем од другога. — Ко Те части, он гледа да ти то првом приликом наплати и извади штету. БК 190б; пољска ~ квар, штета коју стока начини у туђој њиви, потрица; ратна ~ штета која је проузрокована ратом; су ва
Изворни текст (OCR)
штампан с извесним допунама на штету тачности и непристрасности. Прод. б. (обично с допуном: начинити, направити) квар нанесен неком апарату, механизму и сл.; исп. штетити (1). 2. нешто што је неповољно, рђава ствар, зло. — Искреност је свакада добра ... она никада не може нанети штете ствари. Нед. Како је штета да ништа не учи. Мул. 3. (у служби узвика) изражава сажаљење, жалост, тугу за неким или нечим. — Је л Томаш, без руке? ... Шlтета — тако глупо да изгуби руку. Поп. Ј. Заклима ... озбиљно главом. — Штета, штета момка! Крањч. Стј. 4. а. уништени плодови или усеви (у пољу, на њиви, башти и др., које уништи олуја, град, јака киша или стока). — Једноrа ... дана завади се Војкан ... са Илијиним братом ... ради штете у пољV. Ћип. Пољопривреда а нарочито сточарство, изложени су били великим штетама. Цвиј. б. плодови или усеви које стока можсе да уништи. — Туда су ... пасла сеоска говеда, слабо чувана, јер у близини није било њива или какве друге штете. Ћоп. Брsо потрча према коњу, вичући на њега .. као да је ушао у штету. Сиј.