шта̑п
штап
Лема
штап
Извор
том 6, стр. 999, редослед 20
- 1.
ваљкаста палица која служи за ослањање при ходу.
— Велики му штап удјену У руку.
б. батина; ударац батином.
— Цар .. је заповедио да се његовом министру финансија удари тридесет штапа.
Момци су је отерали штаповима.
в. (обично у изразу билијарски (биљарски) ~) палица којом се удара, потискује лопта у игри билијара, та̂к.
— У једнаким временским размацима ударао је биљарским Шта
Г. палица којом се служе мађионичари.
— Као неким мађионичким штапом преда мном се створише опет њих двоје.
У повијести нема жезла ни знака што вриједи тешки штап чаробњака.
- 2.
палица као симбол власти, чина, достојанства, части.
— Сељаци се ... отимају о кметски штап.
Ја га стражим с маршалским штапом.
- 3.
фиг. ослонац, потпора, подршка.
— Мати појила синка јединка не би ли одгојила штап за старе дане.
- 4.
(мн. Штапи) астр. сазвежђе на северном делу неба, Орион; исп. Штапци.
— Он је начинио звијезде: Кола, и Штапе, и Влашиће.
Фразе
бити ~ у туђим рукама немати чврст положај, него служити као резерва у рачунима моћних, бити средство у рукама другога исп. монета за поткусуривање (уз монета, изр.). — Ми смо штап V туђим рукама. Тур.; довести, дотерати кога до просјачког штапа, бацити кога на просј ачки ~ учинити кога веома сиромашним, веома осиромашити кога, материјално уништити. — Надриписарство, тај отров ... је доста сељачких посједа уништио и доста породица бацио на просјачки штап. Мј. 19зб; доћи, дотерати до просћ ачког штапа (на прос ачки ~), (с)пасти на просјачки ~ доћи у веома тежак економски,финансијски положа], веома осиромашити живети на прос аЧком штапу живети врло бедно, просјачити; зарадити на штапу добити просјачењем, испросјачити; (с)ломити(пре ломити, пребити) ~ над ким јако (из)бити, (ис)- тући, (из)ударати кога штапом; оштро осудити, осуђивати кога, бацити, бацати кривицу (на кога); оштро казнити, кажњавати (кога). — Тако је зла коб још једном над Филиповом главом штап преломила. Сур. Суд прекиде над Пејом штап и он буде објешен. В 1885; однети гаће на штапV настрадати, пропасти. — tоrа се требамо држати јер ћемо иначе однијети гаће на штапу. Козарч.; стављати ~ у точак правити сметње, тешкоће, вршити саботаже; ~ у руке поћи, кренути, отићи. — Онда већ нисам ни на што мислио, већ штаn у руке, пртљаг на леђа ... па све певајући ... дођох.
Изворни текст (OCR)
шта̑п, шта́па м 1. з. ваљкаста палица која служи за ослањање при ходу. — Велики му штап удјену У руку. Креш. б. батина; ударац батином. — Цар .. је заповедио да се његовом министру финансија удари тридесет штапа. Нен. Љ. Момци су је отерали штаповима. Андр. И в. (обично у изразу билијарски (биљарски) ~) палица којом се удара, потискује лопта у игри билијара, та̂к. — У једнаким временским размацима ударао је биљарским ШтапОм О поД. Јонке. Г. палица којом се служе мађионичари. — Као неким мађионичким штапом преда мном се створише опет њих двоје. Лаз. Л. У повијести нема жезла ни знака што вриједи тешки штап чаробњака. Уј. 2. палица као симбол власти, чина, достојанства, части. — Сељаци се ... отимају о кметски штап. Дом. Ја га стражим с маршалским штапом. Крл. 3. фиг. ослонац, потпора, подршка. — Мати појила синка јединка не би ли одгојила штап за старе дане. Новак. 4. (мн. Штапи) астр. сазвежђе на северном делу неба, Орион; исп. Штапци. — Он је начинио звијезде: Кола, и Штапе, и Влашиће. Дан.