ште̏цати

штецати

Стална адреса

Лема

штецати

Извор

том 6, стр. 1005, редослед 23

—
в. штектати.
dialectal
покр. — покрајински
в.
В. пр. уз гл. им. штецање. шти̏! узвик упрегнутим воловима да се повуку натраг.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица
— Викну »Шти, шти, вочићи моји'«
Наз.

Изворни текст (OCR)

ште̏цати, -а̄м несврш. покр. в. штектати. В. пр. уз гл. им. штецање. шти̏! узвик упрегнутим воловима да се повуку натраг. — Викну »Шти, шти, вочићи моји'« Наз.