шти̏лац
штилац, штилца, штиоца
Лема
штилац
Варијанте
штилца, штиоца, шти̑лца, шти̏оца
Извор
том 6, стр. 1006, редослед 10
- 1.
(вок. Шти̑лче и шти̏оче; ген. мн. шти̏ла̄ца̄) в. читалац читач.
— Бујанац ... поче да чита живот светитеља ... Мали Јерковићу!
— зовнУ́ Срдарина прекинувши штиоца.
- 2.
звање у црквеној хијерархији.
— Господе боже ... поче свећеник ... кратким гласом којим читају само словенски духовни штИоци.
Часни г. Петар Херешинец, штилац каптола загребачкога.
Изворни текст (OCR)
шти̏лац, шти̑лца и шти̏оца м (вок. Шти̑лче и шти̏оче; ген. мн. шти̏ла̄ца̄) 1. в. читалац; читач. — Бујанац ... поче да чита живот светитеља ... Мали Јерковићу! — зовнУ́ Срдарина прекинувши штиоца. Мат. 2. звање у црквеној хијерархији. — Господе боже ... поче свећеник ... кратким гласом којим читају само словенски духовни штИоци. Крањч. Стј. Часни г. Петар Херешинец, штилац каптола загребачкога. Шен.