Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

штипѐндист

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 1007

штипѐндист

штипендист

Стална адреса

Лема

штипендист

Извор

том 6, стр. 1007, редослед 6

  1. в.

    (а) м в. стипендист(а).

    в. — (после броја) век
    — Лешић је свршио изврсно гимназију те био земаљским штипендистом. Коз. Ј. Били смо штипендисте земаљски.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
штипѐндист(а) м в. стипендист(а). — Лешић је свршио изврсно гимназију те био земаљским штипендистом. Коз. Ј. Били смо штипендисте земаљски. Јурк.