Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

штипу̀та̄ње

стом 6, стр. 1007

штипу̀та̄ње

штипутање

Стална адреса

Лема

штипутање

Извор

том 6, стр. 1007, редослед 12

  1. —

    гл. им. од штипутати (се) штипкати (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Проклето му месо штипуће ... усијани жар.
    Кост. Л.
    штипу̀тати (се), штѝпуће̄м (се) несврш. штипу̀цати (се), -а̄м (се) несврш. в. штипкати (се). — фиг. Скачу разуздане, голица У, штипуца)У.
    Кош.
Изворни текст (OCR)
штипу̀та̄ње с гл. им. од штипутати (се). штипу̀тати (се), штѝпуће̄м (се) несврш. штипкати (се). — Проклето му месо штипуће ... усијани жар. Кост. Л. штипу̀цати (се), -а̄м (се) несврш. в. штипкати (се). — фиг. Скачу разуздане, голица У, штипуца)У. Кош.