Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

штифлет

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 1009

штифлет

штифлет

Стална адреса

Лема

штифлет

Извор

том 6, стр. 1009, редослед 18

  1. —

    (н)а.

    — Два-три магарета, пуна штифла и пуна штифлета. Радич. штифлѐт(н)а ж (обично у мн.) нем. варв. чизмица; дубока цѝпела.
    — Ту су и лаковане штифлете ... и ципелице с високим петама.
    Бег.
    Да ... се барем обукла ко̂ госпоја. Ни пар штифлетни нема.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
штифлет(н)а. — Два-три магарета, пуна штифла и пуна штифлета. Радич. штифлѐт(н)а ж (обично у мн.) нем. варв. чизмица; дубока цѝпела. — Ту су и лаковане штифлете ... и ципелице с високим петама. Бег. Да ... се барем обукла ко̂ госпоја. Ни пар штифлетни нема. Сек.