шти̏ца
штица
Лема
штица
Извор
том 6, стр. 1009, редослед 25
- 1.а.
даска, дашчица.
dialectal— Горе у стрехи откована штица.
Слијепа је и штица које се утопљеник хита.
- 1.б.
даска која спаја главину, предњи крај самара, и крстину, задњи крај. И-Б Рј.
- 2.
мотка којом се лађа штичи, отискује; исп. штичити. Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
шти̏ца ж покр. 1. а. даска, дашчица. — Горе у стрехи откована штица. Сиј. Слијепа је и штица које се утопљеник хита. Војн. б. даска која спаја главину, предњи крај самара, и крстину, задњи крај. И-Б Рј. 2. мотка којом се лађа штичи, отискује; исп. штичити. Вук Рј.