шти̏чица
штичица QA: medium
Лема
штичица
Извор
том 6, стр. 1009, редослед 29
- 1.
дем. од штица. Вук Рј
- 2.i.
клис, краћи комад дрвета који се у дечјој игри помоћу палице баца удаљ. И. што̏ I. зам.
- 1.а.
упитна: шта.
— Што ради, раставниче, Отело овдје?
С чега се мудрачеве очи муте?
Што је било?
Што се узрујаваш ради њеrа?
- 1.б.
упитна (за узрок и за циљ), зашто Што говориш тако? Лаз. Л. Што да се врте око ње кад могу око сто тако богати2 дјевојака? Сим. А што ћутиш, што гудало спушташ? Митр. Ви већ знате што смо се овде окупили. Дом.
- 2.а.
односна зависна од то, ово, оно и сл.
— Србија је била што И пре устанка
— један пашалук.
А оно за чим се иде читавом душом која чезне.
Велик је недостатак што досада немамо издане његове целокупне списе. Петр.
- 2.б.
зависна од именице: који, која, које.
— То су ваљда годипе што чине човека паметнијим.
Отаре сузе што сV јој овлажиле трепавице.
Долази од детета што на мајчиним леђима ћути.
- 2.в.
зависна од предиката, одн. од целе реченице: и то, а то, али то.
— Обећао је да јој иХ пошаље, што није заборавио. Милић.
- 2.в.
Влада је предузела да проучи остатке из преисторијских периода чега је последица ... Жуј. Наговорише га да отпочне праксу на његову имању, чега Павао Петровић није прихватио. Леск. Ј.
- 3.а.
неодр. нешто.
— Подај му што, рече шапатом.
Није ко човек који много промишља или се чиме брине.
Кад ћемо ми тако што имати. Петр.
- 3.б.
(уз одричне глаголе) ништа.
— Верујте ми ја не знам што лепше од лепе плаве девојке.
У Арбатову немате што изгубити осим резервних верига.
- 3.в.
било шта, ма шта, макар шта.
— Кад сам те ја у чему одала?
Види се боље него и по чему другом колико је у Милошу било снаrе.
П. прил.
- 1.
колико, како много.
— На лађи што је било путника, све је било весело
И што се више пење, ваздух бива све свежији.
Тако се десило те су три снаше запјевале што им је грло дало.
Даде се у бијег што су га ноге носиле.
- 2.
уколико.
— Што боље преводилац погоди меру ... утолико ће му и превод бити бољи.
Што прије, то боље.
- 3.
како.
— Али што који
Ловре све опажао на дјетету свом нешто чудновато.
Он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио.
Уме да разговара с народом што ја не умем.
- 4.
за количину: нешто, мало; макар какво.
— У залудно се надају и он и жена му да ће смоћи да купе што кравице.
Пођоше да нађу макар што конака. И. I. везник
- 1.а.
временски чим.
— Што је дан, он на тараби па каменицом.
Одмах оно вече, што су му оца сахранили.
- 1.б.
откад.
— Неколико је дана што она не гледа на пусто море.
Већ трећа је ноћ што не спава.
Ево има пет година дана што је Ахмед у свијет кренуо.
- 2.
временско-условни: док, ако.
— Не вјерујем да је он жив што га жива не бих видјела.
Не дам, вала, што се побити нећемо.
Немој, Илија, што ти неће дати све што је у кеси.
- 3.
узрочни: јер.
— Спремна сам задовољити њега што је отац, а њ што је сестра.
Радила је у болници што мора.
- 4.
поредбени: као.
— С Турцима је умео што нико.
Мени се чини увек да је мржња на податке што и мржња слабих и убогих на јаке.
- 5.
поредбени: него.
— Нико се више од смрти не боји што господа которска.
Да не има славнијега чина што за своју гинут домовину.
- 6.
допусни: иако, мада, не̏ка.
— Што ме бије и снег и киша ... што сам увек прљав ... и то није ништа.
Па сестре своје данак не види, што сестре своје, ал и свију нас.
Срећан ти, Перо, пут, упрегао си, што коње, ал и нас. И.
- 7.
експликативни: да.
— Још истог дан утврдише за мене што сам ноћу први прешао преко младог леса на Морави.
Главно је сада што је Земко добро и што су дјеца његова добро.
- 8.
(што ... што) дисјунктивни или ... или, било ... било; нешто ... нешто, делом ... делом.
— И зрелост има своју млађахну, несташну добу, која што прије што послије прелази у зрелу мужевност.
Свијет је сад бјежао што под млетачку власт што у горње стране. Нех. то ти је преко четрдесет талијера, што новаца што дућанске робе.
било ма шта се десило; бити чему (бити за шта) вредети, бити леп, бити добар, бити способан за што, имати вредност. — Да си чему не би ти кућерак висио попут откинуте губе на храсту. Ков. А. Што ...свијет еглени о ... Абдулу Хамиду? Је ли за чем тр. за што каква ли га кажу. Њег.; зна м на чему сам (смо) знам у каквом сам (смо) положају; знам о чему се ради, шта је у питању; и што ја знам в. уз шта (изр.); ко је и што је (знати и сл.) в. уз шта (изр.); ма што в. уз шта (изр.); нека што допустимо да, добро што смо (су итд.). — Нека што чекасмо ... сјекиру за врат, но нам бијаху остале у ... пољу јалове земље. Љуб.; ни кроз што ни зашто без икаква повода, без разлога. — Не знам ни кроз што ни зашто то са мном би. Би, па ето. Шуб.; Ниј е му ни до чег(а) ништа га не интересује (обично због болести, због жалости, тешког положаја у коме се налази и сл.). — Последњих година малаксао и у танке нити увео, па му није ни до чега. Коч.; није (нису итд.) ни за шта не вреди (не вреде итд.) ништа, неспособан је за успешно обављање ма каквог посла. — ћли шта, кад подофицири нису ни за што. Јонке; ода шта не даш то шта је последња цена? пошто најниже? Вук Рј.; У чему је ствар шта је у ствари, о чему се ради (знати); што било било шта, нешто, не бирајући, макар колико; што боље (што више, што пре) како је најбоље могуће, колико се више може, како је најпре могуће. — Труде се да што боље ураде. Дом.; што год 1) све што, ма шта, било шта. — Твоји родитељи ... ти чине што год зажелиш. Трифк.; 2) колико год. — О, Мирјана! — викну Пурко што год може. Глиш.; што му (им итд.) драго 1) било шта, ма шта, макар шта. — Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке. Мат.; 2) како хоће, како жели; ш1то му е — ту му е не може се ништа изменити, касно је за икакву измену, сад се више ништа не може учинити. — Да ми бисмо мало паметнији, ово би се и леше свршило! ... Али сад, што му је — ту му је! Вес.; што немам! да ми је да имам. — Што немам сто хиљада динара. Р-К Реч.; што(но) кажу, што се каже, што(но) рекли узгредно објашњење података или мисли о којима се говори: као што је обичај да се каже, као што многи говоре; што ти је (неко, нешто) као узречица при истицању особина, нежности, вредности, стручности, способности и сл. (обично добрих). — Што ти је мати!
Фразе
ако до чега дође, ако би до чеrа дошло ако дође до тешке ситуације, до чега непожељног; ако се нешто деси; било
Изворни текст (OCR)
шти̏чица ж 1. дем. од штица. Вук Рј. 2. клис, краћи комад дрвета који се у дечјој игри помоћу палице баца удаљ. И. што̏ I. зам. 1. a. упитна: шта. — Што ради, раставниче, Отело овдје? Богд. С чега се мудрачеве очи муте? Андр. И. Што је било? Лоп. Што се узрујаваш ради њеrа? Нех. б. упитна (за узрок и за циљ), зашто Што говориш тако? Лаз. Л. Што да се врте око ње кад могу око сто тако богати2 дјевојака? Сим. А што ћутиш, што гудало спушташ? Митр. Ви већ знате што смо се овде окупили. Дом. 2. односна а. зависна од то, ово, оно и сл. — Србија је била што И пре устанка — један пашалук. Јов. С. А оно за чим се иде читавом душом која чезне. Наз. Велик је недостатак што досада немамо издане његове целокупне списе. Петр. В. б. зависна од именице: који, која, које. — То су ваљда годипе што чине човека паметнијим. Лаз. Л. Отаре сузе што сV јој овлажиле трепавице. Кум. Долази од детета што на мајчиним леђима ћути. Петр. М в. зависна од предиката, одн. од целе реченице: и то, а то, али то. — Обећао је да јој иХ пошаље, што није заборавио. Милић. В. Влада је предузела да проучи остатке из преисторијских периода чега је последица ... Жуј. Наговорише га да отпочне праксу на његову имању, чега Павао Петровић није прихватио. Леск. Ј. 3. неодр. а. нешто. — Подај му што, рече шапатом. Ћор. Није ко човек који много промишља или се чиме брине. Креш. Кад ћемо ми тако што имати. Петр. В. б. (уз одричне глаголе) ништа. — Верујте ми ја не знам што лепше од лепе плаве девојке. Шапч. У Арбатову немате што изгубити осим резервних верига. Крањч. С. в. било шта, ма шта, макар шта. — Кад сам те ја у чему одала? Бен. Види се боље него и по чему другом колико је у Милошу било снаrе. Јов. С. П. прил. 1. колико, како много. — На лађи што је било путника, све је било весело Шапч. И што се више пење, ваздух бива све свежији. Андр. И. Тако се десило те су три снаше запјевале што им је грло дало. Кол. Даде се у бијег што су га ноге носиле. Крањч. Стј. 2. уколико. — Што боље преводилац погоди меру ... утолико ће му и превод бити бољи. Нед. Што прије, то боље. Крањч. Стј. 3. како. — Али што који дан, Ловре све опажао на дјетету свом нешто чудновато. Мул. Он је измучио свога сина што га Турчин не би измучио. Вес. Уме да разговара с народом што ја не умем. Петр. В. 4. за количину: нешто, мало; макар какво. — У залудно се надају и он и жена му да ће смоћи да купе што кравице. Ћоп. Пођоше да нађу макар што конака. И. I. везник 1. временски а. чим. — Што је дан, он на тараби па каменицом. Вукић. Одмах оно вече, што су му оца сахранили. Берт. б. откад. — Неколико је дана што она не гледа на пусто море. Ћип. Већ трећа је ноћ што не спава. Јакш. Ђ. Ево има пет година дана што је Ахмед у свијет кренуо. Вел. 2. временско-условни: док, ако. — Не вјерујем да је он жив што га жива не бих видјела. Мул. Не дам, вала, што се побити нећемо. Лал. Немој, Илија, што ти неће дати све што је у кеси. Мат. 3. узрочни: јер. — Спремна сам задовољити њега што је отац, а њ што је сестра. Крањч. Стј. Радила је у болници што мора. Рист. 4. поредбени: као. — С Турцима је умео што нико. Ком. Мени се чини увек да је мржња на податке што и мржња слабих и убогих на јаке. Петр. В. 5. поредбени: него. — Нико се више од смрти не боји што господа которска. Љуб. Да не има славнијега чина што за своју гинут домовину. Март. 6. допусни: иако, мада, не̏ка. — Што ме бије и снег и киша ... што сам увек прљав ... и то није ништа. Вес. Па сестре своје данак не види, што сестре своје, ал и свију нас. Кост. Л. Срећан ти, Перо, пут, упрегао си, што коње, ал и нас. И. 7. експликативни: да. — Још истог дан утврдише за мене што сам ноћу први прешао преко младог леса на Морави. Ћос. Д. Главно је сада што је Земко добро и што су дјеца његова добро. Сиј. 8. (што ... што) дисјунктивни или ... или, било ... било; нешто ... нешто, делом ... делом. — И зрелост има своју млађахну, несташну добу, која што прије што послије прелази у зрелу мужевност. Јаг. Свијет је сад бјежао што под млетачку власт што у горње стране. Нех. то ти је преко четрдесет талијера, што новаца што дућанске робе. Ћип.