Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шту̏кнути

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 1018

шту̏кнути

штукнути

Стална адреса

Лема

штукнути

Извор

том 6, стр. 1018, редослед 19

  1. 1.а.

    (аор. шту̏кнух и шту̏кох) сврш. изненадно нестати, ишчезнути, изгубити се.

    аор. — аорист
    — Пушио је овде украј ватре, па некуда штуче.
    Јакш. Ђ.
    Кад сам им се приближио, оне одједном некуд штукоше.
    Ком.
  2. 1.б.

    јурнути, појурити.

    — Он се журно обуче и штуче на чист ваздух.
    Ћос. Б.
  3. 2.

    добити мањи поремећај у неком зглобу, праћен болом и слабом и смањеном покретљивошћу.

    — Мени је нешто штукнуло.
    Љуб.
    Зглоб је ушинут (увинут) ... ако му се везице јако натегнУ, као нпр. кад штукне нога.
    Батут

Фразе

~ памећу померити памећу, полудети. — Тетке мисле да сам »штукнуо памећу«.
Црњ.
Изворни текст (OCR)
шту̏кнути, -не̄м (аор. шту̏кнух и шту̏кох) сврш. 1. а. изненадно нестати, ишчезнути, изгубити се. — Пушио је овде украј ватре, па некуда штуче. Јакш. Ђ. Кад сам им се приближио, оне одједном некуд штукоше. Ком. б. јурнути, појурити. — Он се журно обуче и штуче на чист ваздух. Ћос. Б. 2. добити мањи поремећај у неком зглобу, праћен болом и слабом и смањеном покретљивошћу. — Мени је нешто штукнуло. Љуб. Зглоб је ушинут (увинут) ... ако му се везице јако натегнУ, као нпр. кад штукне нога. Батут.