шту̏цати
штуцати QA: medium
Лема
штуцати
Извор
том 6, стр. 1019, редослед 21
- 1.
-а̄м несврш. 1. имати напад штуцавице.
— Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца.
Тетура без памети ... и штуца, а лијечи се расолом. Вј. 1972.
- 2.
(обично шаљ.) учестано чинити какве покрете.
— Неки сједе на прозорима ... па с насладом прате игранку штуцајући кадикад рукама у ритму музике.
Има боrа!
— гракће Веселица штуцајући својом протезом.
Фразе
штуца ми (му) се разг. помиње ме (га) неко у одсуству па зато штуцам (штуца). — Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име оило спомињато у манастиру.
Пододреднице
безл. (са логичким субјектом у дативу) штуцати2 (1). — Зар ти се није никад штуцало, Гончинка? Шен. И, дјецо моја, послије наше самрти, зар ће им се ситопјано штуцати?! Кул
Изворни текст (OCR)
шту̏цати2, -а̄м несврш. 1. имати напад штуцавице. — Није ни за што: само да једе и пије, па после штуца. Ранк. Тетура без памети ... и штуца, а лијечи се расолом. Вј. 1972. 2. (обично шаљ.) учестано чинити какве покрете. — Неки сједе на прозорима ... па с насладом прате игранку штуцајући кадикад рукама у ритму музике. Војн. Има боrа! — гракће Веселица штуцајући својом протезом. Ћоп.