шту̏цнути

штуцнути

Лема

штуцнути

Извор

том 6, стр. 1020, редослед 6

1.
изненада гласно једанпут удахнути ваздух при штуцању.
— Чуо сам како је ... штуцнуо од смијеха. Донч. фиr. Локомотива отегнуто писну, штуцнуше одбојници. Пол. 1950.
2.
фиг. уздржљиво рећи само једну или по коју реч, проговорити; писнути, зуцнути.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— На »фронтету« говоримо све, а овде не смеш да ШтуцнеШ.
Јак.

Пододреднице

~ се

безл. (са логичким субјектом V дативу) штуцнути (1). — Кнезу се штуцнуло из свега грла. Шов

безл. (са логичким субјектом V дативу) штуцнути (1).

Изворни текст (OCR)

шту̏цнути, -не̄м сврш. 1. изненада гласно једанпут удахнути ваздух при штуцању. — Чуо сам како је ... штуцнуо од смијеха. Донч. фиr. Локомотива отегнуто писну, штуцнуше одбојници. Пол. 1950. 2. фиг. уздржљиво рећи само једну или по коју реч, проговорити; писнути, зуцнути. — На »фронтету« говоримо све, а овде не смеш да ШтуцнеШ. Јак.