Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шу̑м

мтом 6, стр. 1023

шу̑м

шум

Стална адреса

Лема

шум

Извор

том 6, стр. 1023, редослед 28

  1. 1.

    (мн. шу́мови, ген. шу́мо̄ва̄) 1 неодређени звук који настаје неправилним титрањем, треперењем звучних таласа различите дужине и постојаности (изазван разним природним појавама, радом разних направа и сл.).

    мн. — множинаген. — генитивсл. — слично
    — Свуда шуме џиновски шумови.
    Уј.
    По даноноћном шуму мотора заробљеници су ослушкивали ужурбани покрет Немаца.
    Јак.
    Тишину ремети само шум трске. Вј. 1973.
  2. 2.

    фиг. прича, говоркање.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Развод ће се свршити без шума.
    Јанк.
Изворни текст (OCR)
шу̑м м (мн. шу́мови, ген. шу́мо̄ва̄) 1. неодређени звук који настаје неправилним титрањем, треперењем звучних таласа различите дужине и постојаности (изазван разним природним појавама, радом разних направа и сл.). — Свуда шуме џиновски шумови. Уј. По даноноћном шуму мотора заробљеници су ослушкивали ужурбани покрет Немаца. Јак. Тишину ремети само шум трске. Вј. 1973. 2. фиг. прича, говоркање. — Развод ће се свршити без шума. Јанк.