Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шу̑мно

прилтом 6, стр. 1025

шу̑мно

шумно

Лема

шумно

Извор

том 6, стр. 1025, редослед 24

  1. —

    са шу̑мом, шумећи; гласно, бучно.

    — Гага шумно уздахну. Ћоп. Сва одвратност њезине душе дигла се шумно против човека. Новак. Шумно су се огласила тешка врата и на прагу се појавио Чак. Пол. 1972.
Изворни текст (OCR)
шу̑мно прил. са шу̑мом, шумећи; гласно, бучно. — Гага шумно уздахну. Ћоп. Сва одвратност њезине душе дигла се шумно против човека. Новак. Шумно су се огласила тешка врата и на прагу се појавио Чак. Пол. 1972.