Одредница

шу́паљ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 1027

шу́паљ

шупаљ QA: medium

Лема

шупаљ

Извор

том 6, стр. 1027, редослед 3

  1. 1.а.

    који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна.

    — Секући месо пробије пањ и види да је шупаљ. Загледа у шупљину.
    Вес.
    Шупљом опеком могу се постићи велике уштеде. Пол. 1958.
  2. 1.б.

    који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац.

    — Шупља пара мање вриједи. Н. посл.
    Вук
    Двојица огледају шупље котлове, а остали ваде разбијељени бакар из ватре.
    Кос.
  3. 1.в.

    издубен у облику цеви, подешен за протицање.

    — Бадањ је велика шупља клада, што кроз њу тече вода те обрће коло.
    Вук
    Рј.
  4. 1.г.

    који у љусци има сасушену језгру, штур: ~ лешник, ~ ора2.

  5. 2.

    фиг. н. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Важан домишљат политикант, народном кожом шупљи шшекулант ... умнику не да ни да писне.
    Визн.
    б. бесадржајан, празан, штур.
    — Госпођица врло вешто игра, поче господичић опет пипати по празној торби својих шупљих мисли.
    Шапч.
    Љутио се на ону тобож високу а уистину шупљу наобразбу.
    Коз. Ј.
    в. безизражајан, туп; мртав, беживотан.
    — Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку.
    Лаз. Л.
    Глас му је бојажљив и шVпаљ.
    Михољ.

Фразе

не вреди ни шупљег боба в. уз боб (изр.); претакати из шупљег у празно в. уз празан (изр.); ~ нос до очИју (добити) ништа (не добити).
Изворни текст (OCR)
шу́паљ, -пља, -пље 1. а. који није ничим испуњен, чија је унутрашњост празна. — Секући месо пробије пањ и види да је шупаљ. Загледа у шупљину. Вес. Шупљом опеком могу се постићи велике уштеде. Пол. 1958. б. који има рупу, отвор, пробушен: ~ лонац. — Шупља пара мање вриједи. Н. посл. Вук. Двојица огледају шупље котлове, а остали ваде разбијељени бакар из ватре. Кос. в. издубен у облику цеви, подешен за протицање. — Бадањ је велика шупља клада, што кроз њу тече вода те обрће коло. Вук Рј. г. који у љусци има сасушену језгру, штур: ~ лешник, ~ ора2. 2. фиг. н. који је слабе памети, глуп, ограничен: ~ глава. — Важан домишљат политикант, народном кожом шупљи шшекулант ... умнику не да ни да писне. Визн. б. бесадржајан, празан, штур. — Госпођица врло вешто игра, поче господичић опет пипати по празној торби својих шупљих мисли. Шапч. Љутио се на ону тобож високу а уистину шупљу наобразбу. Коз. Ј. в. безизражајан, туп; мртав, беживотан. — Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку. Лаз. Л. Глас му је бојажљив и шVпаљ. Михољ.