шупѐља̄к
шупељак
Лема
шупељак
Извор
том 6, стр. 1027, редослед 5
- —
погрд. будаласт човек, шупљоглавац, бедак.
dialectal— Сретан је био што га је тај шупељак позвао.
Изворни текст (OCR)
шупѐља̄к, -а́ка м погрд. покр. будаласт човек, шупљоглавац, бедак. — Сретан је био што га је тај шупељак позвао. Ђал.