Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шуро̀вати

несврштом 6, стр. 1029

шуро̀вати

шуровати

Стална адреса

Лема

шуровати

Извор

том 6, стр. 1029, редослед 29

  1. —

    тајно се договарати и радити с неким (обично што рђаво или забрањено).

    с — средњи род
    — Шурује и пријатељује с људима на које мора јавна полиција пазити. Ђал. Мош ти с учитељем да шурујеш колико оћеш, ал народ неће твој бунт и твоје заврзламе.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
шуро̀вати, шу̀рује̄м несврш. тајно се договарати и радити с неким (обично што рђаво или забрањено). — Шурује и пријатељује с људима на које мора јавна полиција пазити. Ђал. Мош ти с учитељем да шурујеш колико оћеш, ал народ неће твој бунт и твоје заврзламе. Рад. Д.