шу̀тљив
шутљив
Лема
шутљив
Извор
том 6, стр. 1030, редослед 26
- —
који обично ћути, који нерадо разговара, који није говорљив, ћутљив. ријеч. Пав. За њом је ишао шутљиви сељак
— Најшутљивија је баба, од ње не чујеш ни објешеног брка.
Изворни текст (OCR)
шу̀тљив, -а, -о који обично ћути, који нерадо разговара, који није говорљив, ћутљив. — Најшутљивија је баба, од ње не чујеш ни ријеч. Пав. За њом је ишао шутљиви сељак, објешеног брка. Лоп.