шу́тња
шутња
Лема
шутња
Извор
том 6, стр. 1031, редослед 2
- а.
прекид сваког разговора, стање кад се ћути, кад се не изговара ниједна реч, ћутња, ћутање; тишина, мир.
— Настаде забуна и шутња.
Киша бубња по шутњи што се зацарила међу свијетом.
- б.
одбојност изражена прећутним повлачењем из неке активности, неми отпор, игноранција.
— Тврди да не стоји мој навод, да је његов захват у борбу уродио шутњом »младиХ«.
Изворни текст (OCR)
шу́тња ж а. прекид сваког разговора, стање кад се ћути, кад се не изговара ниједна реч, ћутња, ћутање; тишина, мир. — Настаде забуна и шутња. Андр. И. Киша бубња по шутњи што се зацарила међу свијетом. Мих. б. одбојност изражена прећутним повлачењем из неке активности, неми отпор, игноранција. — Тврди да не стоји мој навод, да је његов захват у борбу уродио шутњом »младиХ«. Марј. М.