Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шу̑шањ

мтом 6, стр. 1031

шу̑шањ

шушањ

Лема

шушањ

Извор

том 6, стр. 1031, редослед 23

  1. 1.

    оном. неодређени, нејасни слаби шумови, шуштање.

    оном. — ономатопеја
    — Срећан сам што могу ја на родној груди ... слушат шушањ лишћа, што га вјетрић њише.
    Гал.
    Чуо се шушањ сламе испод коњских копита.
    Јак.
    У сваком шушњу и дрхтању гране осјећа се ноћ и прољеће.
    Ћоп.
  2. 2.

    опало суво лишће.

    — Одгрнуше с те плоче шушањ и грање.
    Тур.
    Лебдео је свуда присутни мирис дебелих наслага провлажена шушња, дах прастаре букове шуме.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
шу̑шањ, -шња м оном. 1. неодређени, нејасни слаби шумови, шуштање. — Срећан сам што могу ја на родној груди ... слушат шушањ лишћа, што га вјетрић њише. Гал. Чуо се шушањ сламе испод коњских копита. Јак. У сваком шушњу и дрхтању гране осјећа се ноћ и прољеће. Ћоп. 2. опало суво лишће. — Одгрнуше с те плоче шушањ и грање. Тур. Лебдео је свуда присутни мирис дебелих наслага провлажена шушња, дах прастаре букове шуме. Ћоп.