Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шу́штати

несврштом 6, стр. 1033

шу́штати

шуштати

Лема

шуштати

Извор

том 6, стр. 1033, редослед 25

  1. 1.

    оном. а стварати шум, кретати се шумно, шумити.

    оном. — ономатопеја
    — Шушти шума као да плаче за љетом.
    Неим.
    Дунав је шуштао и пљускао о обалу.
    Петр. В.
    б. шушкати (1).
    — У излозима се искри злато ... шушти свила. НИН 1971. Под старим сводовима шуштале су кринолине. ВУС 1972.
  2. 2.

    шушкаво говорити, шушкетати. Р-К Реч. шу̏-шу̏ оном. узвик за подражавање шапутања.

    оном. — ономатопеја
    — Престаје ово шу-шу ... ходање на прстима, скривање лица.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
шу́штати, -тӣм несврш. оном. 1. а. стварати шум, кретати се шумно, шумити. — Шушти шума као да плаче за љетом. Неим. Дунав је шуштао и пљускао о обалу. Петр. В. б. шушкати (1). — У излозима се искри злато ... шушти свила. НИН 1971. Под старим сводовима шуштале су кринолине. ВУС 1972. 2. шушкаво говорити, шушкетати. Р-К Реч. шу̏-шу̏ оном. узвик за подражавање шапутања. — Престаје ово шу-шу ... ходање на прстима, скривање лица. Дав.