шу́љак
шуљак
Лема
шуљак
Извор
том 6, стр. 1023, редослед 15
- 1.
доњи део одсеченог стабла, пањ.
— Столице и совра беху језерцима шуљци од дебла.
- 2.
остатак жита, при вејању помешан с плевом, који обично служи као храна за свиње. Вук Рј.
dialectal - 3.
закржљао плод; шупаљ лешник, орах и сл. плод. Рј. А.
dialectal - 4.а.
врста пшенице у којој сваки класић у класу има само по једно зрно, једнозрнац triticun monococcum. Сим. Реч.
botanydialectal - 4.б.
главница, снет; главничаво жито.
— Добро семе не рађа шуљак.
Изворни текст (OCR)
шу́љак, -љка м 1. доњи део одсеченог стабла, пањ. — Столице и совра беху језерцима шуљци од дебла. Жуј. 2. покр. остатак жита, при вејању помешан с плевом, који обично служи као храна за свиње. Вук Рј. 3. покр. закржљао плод; шупаљ лешник, орах и сл. плод. Рј. А. 4. бот. покр. а. врста пшенице у којој сваки класић у класу има само по једно зрно, једнозрнац triticun monococcum. Сим. Реч. б. главница, снет; главничаво жито. — Добро семе не рађа шуљак. Ћос. Д.