шљи̑г

шљиг QA: medium

Стална адреса

Лема

шљиг

Извор

том 6, стр. 981, редослед 22

—
(лок. шљи́гу) опало лишће и други биљни делови који труну на земљи клисуре не претворе. 1анч. шљи̏с (често поновљено) узвик за подражавање звука којим је пропраћен ударац дланом по телу, нагло упадање у воду или кретање по њој и сл.у пљас.
лок. — локатив
— Да си га заокупио ...
Срем.
хумус. — Вода ... низа стране ... сноси најпре лакши шљиг а после и тежу земљу све дотле док се такова места најзад у голе шамарима! Па шљис одовуд, шљис одонуд!

Изворни текст (OCR)

шљи̑г м (лок. шљи́гу) опало лишће и други биљни делови који труну на земљи; хумус. — Вода ... низа стране ... сноси најпре лакши шљиг а после и тежу земљу све дотле док се такова места најзад у голе клисуре не претворе. 1анч. шљи̏с (често поновљено) узвик за подражавање звука којим је пропраћен ударац дланом по телу, нагло упадање у воду или кретање по њој и сл.у пљас. — Да си га заокупио ... шамарима! Па шљис одовуд, шљис одонуд! Срем.