Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

шљи̏снути

сврштом 6, стр. 981

шљи̏снути

шљиснути

Стална адреса

Лема

шљиснути

Извор

том 6, стр. 981, редослед 30

  1. 1.

    оном. ударити ошамарити, пљаснути.

    оном. — ономатопеја
    — Намесник изненада осети жељу да шљисне пана Заглобу.
    Кнеж. Л.
  2. 2.

    нагло потећи, шикнути.

    — Испод ње цигле је шљиснуо млаз смрдљиве течности и старца пљуснуо по лицу. Пол. 1974.
Изворни текст (OCR)
шљи̏снути, -не̄м сврш. оном. 1. ударити; ошамарити, пљаснути. — Намесник изненада осети жељу да шљисне пана Заглобу. Кнеж. Л. 2. нагло потећи, шикнути. — Испод ње цигле је шљиснуо млаз смрдљиве течности и старца пљуснуо по лицу. Пол. 1974.