Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђа̏вао

мтом 1, стр. 809

ђа̏вао

ђавао

Лема

ђавао

Извор

том 1, стр. 809, редослед 3

  1. 1.

    (мн. ђа̑вли, ген. ђа̏ва̄ла̄) грч. = ђаво 1. по религиозном схватању зао дух који човека заводи и наводи на грех, враг, сотона, нечастиви: црни ~, ~ с роговима.

    мн. — множинаген. — генитивгрч. — грчкис — средњи род
  2. 2.

    фиг. жив, несташанмомак. —Павле, ђавле, не гледај ме, не смиј се на ме! НП Вук.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 3.

    (ђавла!) узвик у чуђењу или узбуђењу.

    — Е, ђавла? Шта ... мислиш синко?
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
ђа̏вао, ђа̑вла м (мн. ђа̑вли, ген. ђа̏ва̄ла̄) грч. = ђаво 1. по религиозном схватању зао дух који човека заводи и наводи на грех, враг, сотона, нечастиви: црни ~, ~ с роговима. 2. фиг. жив, несташанмомак. —Павле, ђавле, не гледај ме, не смиј се на ме! НП Вук. 3. (ђавла!) узвик у чуђењу или узбуђењу. — Е, ђавла? Шта ... мислиш синко? Ранк.