Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђаво̀лскӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 810

ђаво̀лскӣ

ђаволски

Лема

ђаволски

Извор

том 1, стр. 810, редослед 16

  1. 1.

    који је као ђаво, који је као у ђавола, пакостан, злобан.

    — Узјогунио се народ, постао ђаволски.
    Моск.
    По лицу му задрхта неки ђаволски дрхтај.
    Шен.
    То је ђаволско обмањивање. Јонке. »Штуке« звижде ђаволском писком.
    Р 1946
  2. 2.

    проклет, паклен(ски).

    — Да није примио ђаволску капару ... не би се мајци Војин мучио.
    Рад. Д.
    Мрзак ми је попут ђаволских мука.
    Богд.
  3. 3.

    лукав, превејан.

    — Овај ђаволски поп знао је све до ижице.
    Мат.
  4. 4.

    опасан.

    — Свакоће вам рећигдје јетај вир, тај ђаволски вир. Пол. 1958.
  5. 5.

    враголаст, ђаволаст.

    — Вукосава беше иста Марта, мати јој, онако беше и ђаволска.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
ђаво̀лскӣ, -а̄, -о̄ 1. који је као ђаво, који је као у ђавола, пакостан, злобан. — Узјогунио се народ, постао ђаволски. Моск. По лицу му задрхта неки ђаволски дрхтај. Шен. То је ђаволско обмањивање. Јонке. »Штуке« звижде ђаволском писком. Р 1946. 2. проклет, паклен(ски). — Да није примио ђаволску капару ... не би се мајци Војин мучио. Рад. Д. Мрзак ми је попут ђаволских мука. Богд. 3. лукав, превејан. — Овај ђаволски поп знао је све до ижице. Мат. 4. опасан. — Свакоће вам рећигдје јетај вир, тај ђаволски вир. Пол. 1958. 5. враголаст, ђаволаст. — Вукосава беше иста Марта, мати јој, онако беше и ђаволска. Вес.