Одредница

ја̑вно

прилтом 2, стр. 549

ја̑вно

јавно

Лема

јавно

Извор

том 2, стр. 549, редослед 10

  1. 1.

    отворено, нескривено; супр тајно.

    — И у варошима и у срезовима гласало се јавно.
    Јов. С.
  2. 2.

    пред скупом људи, пред свима.

    — Тужила га због увреде части јер је то рекао њој ... на некој плесној забави потпуно јавно.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
ја̑вно прил. 1. отворено, нескривено; супр. тајно. — И у варошима и у срезовима гласало се јавно. Јов. С. 2. пред скупом људи, пред свима. — Тужила га због увреде части јер је то рекао њој ... на некој плесној забави потпуно јавно. Јонке.