Одредница

ја̏внути

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 549

ја̏внути

јавнути QA: medium

Стална адреса

Лема

јавнути

Извор

том 2, стр. 549, редослед 15

  1. (се), -не̄м (се) јавити1 (се).

    — пут.
    Креш.
    Што си заћутао?! ... Јавни се ... Послаћемо човека одавде па нека им јавне да се код суднице нађу. Ком. Најбоље би било ... да им се јавнеш. Срем. Де, мали, јавни се! Антун узе пушку и с врата је испали. Мат. Јоб ... јавну се први Твоје се ствари овде радо читају.
    Срем.
    ја̏внути?, -не̄м сврш. према јавити2. Јавну цура преводника свога, па с њим стадо спрати у заграде.
    Март.
Изворни текст (OCR)
ја̏внути1 (се), -не̄м (се) јавити1 (се). — Послаћемо човека одавде па нека им јавне да се код суднице нађу. Ком. Најбоље би било ... да им се јавнеш. Срем. Де, мали, јавни се! Антун узе пушку и с врата је испали. Мат. Јоб ... јавну се први пут. Креш. Што си заћутао?! ... Јавни се ... Твоје се ствари овде радо читају. Срем. ја̏внути?, -не̄м сврш. према јавити2. — Јавну цура преводника свога, па с њим стадо спрати у заграде. Март.