Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̀диковати

несврштом 2, стр. 552

ја̀диковати

јадиковати

Лема

јадиковати

Извор

том 2, стр. 552, редослед 16

  1. 1.

    јадати

    — Кроз сузе им јадиковаше тугу својӯ.
    Јакш. Ђ.
    Почне јадиковати и сједне на стубе пред кућом.
    Брл.
    Јадикујући сјеверњак кроз маслинове гране пузао је цестом.
    Војн.
  2. 2.

    тужити се, жсалити се.

    — Никада није јадиковала на своју судбину. Њен.

Пододреднице

~ се

уз. повр. јадиковати (2). — Оне се Савета и Милица јадиковаху како су несрећне у љубави. Трифк

уз. повр. јадиковати (2).
Изворни текст (OCR)
ја̀диковати, -ује̄м несврш. 1. јадати. — Кроз сузе им јадиковаше тугу својӯ. Јакш. Ђ. Почне јадиковати и сједне на стубе пред кућом. Брл. фиг. Јадикујући сјеверњак кроз маслинове гране пузао је цестом. Војн. 2. тужити се, жсалити се. — Никада није јадиковала на своју судбину. Њен.