ја́дити

јадити

Лема

јадити

Извор

том 2, стр. 553, редослед 1

1.
једити, љутити кога.
— То је мога оца јадило више него све на свијету.
Шен.
2.
задавати јаде, наносити невоље (коме), мучити (кога).
— Домановић је био расипан према »Одјеку« ... раздрагавао његове приврженике, јадио противнике.
Прод.

Пододреднице

~ се

осећати јад, љутњу, љутити се; жалити се. — Свак би се јадио да га је запао крив дио. Љуб

осећати јад, љутњу, љутити се; жалити се.

Изворни текст (OCR)

ја́дити, ја̑дӣм несврш. 1. једити, љутити кога. — То је мога оца јадило више него све на свијету. Шен. 2. задавати јаде, наносити невоље (коме), мучити (кога). — Домановић је био расипан према »Одјеку« ... раздрагавао његове приврженике, јадио противнике. Прод.