ја̏д

јад

Лема

јад

Извор

том 2, стр. 551, редослед 28

1.
осећање жалости и бриге, душевног бола, патње.
— Ја не могу с тешка јада редом све казати како бјеше, јер ми ријеч запиње у грлу од плача.
Бог.
Ти би дошла к мени без суза у оку ... скривајући јаде и тугу дубоку.
Рак.
2.
невоља, беда, несрећа.
— Опште је познато ... колико сте ви ... радили од почетка светскога рата да олакшате беду и јад нашеrа народа.
Цвиј.
Обашао сам све куће у селу]. Јад и невоље.
Наз.
3.
јадан човек, јадник.
— То мало јада што је остало после косовскога боја], та раја, то смо ми.
БВ 1909
Видиш, јаде, гледај, сиротињо краткорука, избуљи очи!
Гор.
4.
маленкост, штогод убого, неугледно, нешто безначајно.
— Чмањак је некоr јада порастао.
Мат.
У планини сједиш и неке јаде пиШеш. Нен.

Фразе

биће триста јада бит ће зло и наопако; јади га (црни) знали ко би га знао; јади те јадили (знали, убили) ! спопали те јади! невоља те снашла (клетва); на једвите (једвине) јаде једва једвице, с тешком муком; ни по јада ни по бриге. — Ни по јада ако је само то. Чипл.; шака јада нешто малено и слабо. — То ће о нама сада велики одлучити, мали смо ми ту, шака јада. Пер.; учинити од кога или чега триста јада тешко га казнити, уништити га.

Изворни текст (OCR)

ја̏д м 1. осећање жалости и бриге, душевног бола, патње. — Ја не могу с тешка јада редом све казати како бјеше, јер ми ријеч запиње у грлу од плача. Бог. Ти би дошла к мени без суза у оку ... скривајући јаде и тугу дубоку. Рак. 2. невоља, беда, несрећа. — Опште је познато ... колико сте ви ... радили од почетка светскога рата да олакшате беду и јад нашеrа народа. Цвиј. Обашао сам све куће у селу]. Јад и невоље. Наз. 3. јадан човек, јадник. — То мало јада што је остало после косовскога боја], та раја, то смо ми. БВ 1909. Видиш, јаде, гледај, сиротињо краткорука, избуљи очи! Гор. 4. маленкост, штогод убого, неугледно, нешто безначајно. — Чмањак је некоr јада порастао. Мат. У планини сједиш и неке јаде пиШеш. Нен.