Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̑ко

прилтом 2, стр. 556

ја̑ко

јако

Лема

јако

Извор

том 2, стр. 556, редослед 24

  1. 1.

    (комп. ја̏че и ја̏че̄) снажно, врло; много.

    комп. — компаратив
    — Знам да би га то јаче узнемирило.
    Мат.
    Али се тамо јако разочарао.
    Кол.
    Јаче од седам година био нам је... вођом.
    Буд.
  2. 2.

    јасно, гласно.

    — Круте јаке ... чиниле су да им се сељацима јаче виде њихове оштре главе.
    Станк.
    Пољуби Никанора у руку цмокнувши јако, желећи да се чује.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
ја̑ко прил. (комп. ја̏че и ја̏че̄) 1. снажно, врло; много. — Знам да би га то јаче узнемирило. Мат. Али се тамо јако разочарао. Кол. Јаче од седам година био нам је... вођом. Буд. 2. јасно, гласно. — Круте јаке ... чиниле су да им се сељацима  јаче виде њихове оштре главе. Станк. Пољуби Никанора у руку цмокнувши јако, желећи да се чује. Чипл.