ја̏мина
јамина
Лема
јамина
Извор
том 2, стр. 559, редослед 11
- —
аугм. и од јама.
pejorative— Па утече опет у јамину. НП Вук. ја̏мити?, -ӣм сврш. покр. 1. узети, ухватити, зграбити.
— Онда јами седефли тамбуру.
Иза треће ријечи јами му Мартин боцун из руке.
2. оставити, проћи се, оканити се.
— О том бих ти ја, мој Јерко, могао силу казивати
— ал јамимо! Јӯрк. Јами, чико! ...У капетаницу не дирај! акш. .
Пододреднице
уклонити се, отићи. — Сијевај, ти дјечаче, одовуд се јами! Вел. ја̏мити?, -ӣм несврш. копати јамиће за сађење лозе. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
ја̏мина ж аугм. и пеј. од јама. — Па утече опет у јамину. НП Вук. ја̏мити?, -ӣм сврш. покр. 1. узети, ухватити, зграбити. — Онда јами седефли тамбуру. Огр. Иза треће ријечи јами му Мартин боцун из руке. Кос. 2. оставити, проћи се, оканити се. — О том бих ти ја, мој Јерко, могао силу казивати — ал јамимо! Јӯрк. Јами, чико! ...У капетаницу не дирај! акш. .