ја̏ра
јара
Лема
јара
Извор
том 2, стр. 561, редослед 27
- 1.а.
велика врућина, јака топлота зрака, ваздуха загрејаног сунцем, летња припека.
— Пустило јару мартовско сунце ко̑; ужарена пећ.
- 1.б.
велика топлота усијаног метала.
— И утихнула је рујна жива јара усијаног железа.
- 1.в.
повишена температура тела од болести или узбуђења.
— Срце ми је почело необично да лупа, а некаква јара да ме просто гушши.
- 2.
запах, задах.
— Толика је јара ударала из њеrа.
Куљала је из њега винска и ракијска јара као из старих, натопљених буради.
Изворни текст (OCR)
ја̏ра ж 1. а. велика врућина, јака топлота зрака, ваздуха загрејаног сунцем, летња припека. — Пустило јару мартовско сунце ко̑; ужарена пећ. Јакш. М. б. велика топлота усијаног метала. — И утихнула је рујна жива јара усијаног железа. Чипл. в. повишена температура тела од болести или узбуђења. — Срце ми је почело необично да лупа, а некаква јара да ме просто гушши. Ком. 2. запах, задах. — Толика је јара ударала из њеrа. Бен. Куљала је из њега винска и ракијска јара као из старих, натопљених буради. Петр. В.